Reka Drina[1] (329 km) pripada Crnomorskom slivu, a nastaje spajenjem reka Tare i Pive kod Šćepan Polja (nadmorska visina 470 m). Slivno područje obuhvata jugozapadni i zapadni deo Srbije, severni deo Crne Gore i istočni deo Republike Srpske. Pravac njenog toka je od juga ka severu i ima dosta pritoka. Veće pritoke sa leve strane su: Sutjeska, Bistrica, Prača, Drinjača i Janja, a sa desne: Ćehotina, Lim, Rzav, Ljubovija i Jadar.
U stara vremena imala je ime Drinos, a narodno ime, po boji vode je Zelenika. Najlepši i najduži (24 km) kanjon je od Žepe do Klotijevca. Širina reke je od 15 m na mestu zvanom Tijesno do 200 m kod Perućca i Zvornika. Veći gradovi kroz koje protiče Drina su Foča (400 m), Goražde (350 m), Višegrad (300 m), Bajina Bašta (260 m) i Zvornik (140 m).
Divlja snaga Drine je ukroćena branama i jezerima (Višegradsko, Perućac, Zvorničko) čime je narušena ali ne i uništena lepota drinskih kanjona.
Do gradnje veštačkih jezera Drina je imala plahovitu ćud. Tako se pamte izuzetno plavne godine kao što je bila 1896. god. kada je nivo Drine bio toliki da plavio čuveni most u Višegradu, a te iste godine Ljubovija je u potpunosti uništena. Drina je bogata vodom i kada su sušne godine. Bilo je godina kada se Drina ledila (1929, 1942) u Perućcu, Lukovu i Krivom viru. Drina nikada nije bila plovna iako ima dosta vode zbog reljefa korita, a na teritoriji Bajine Bašte se nalazi i najduži pravac od Crvenih voda do Lukova od 5 km na inače jako „krivoj Drini“.
Kanjon Drine čija je dubina 700-1000 m predstavlja drugi kanjon po ovom parametru u Srbiji i Crnoj Gori posle kanjona Tare (1300 m) i treći u svetu posle kanjona Kolorada (1800) koji se nalazi u SAD.
U gornjem toku Drina ima odlike tipične planinske reke, a tek od Loznice odlike ravničarske reke. Zbog toga je bogata svim vrstama pastrmske ribe (mladica, potočna pastrmka, lipljen) i mnoštvo ciprini da tekućih voda (rečna i protočna mrena, skobalj, klen…), a biće i zmijuljica, vijuna, ali i drugih. Pored autohtonih vrsta naći će se i one iz drugih krajeva sveta kao što su kalifornijska pastrmka, sunčanica i srebreni karaš ili babuška.
U Drini se posebno izdvajaju tri riblje vrste: mladica, potočna pastrmka, lipljen. Kao prirodne retkosti ove riblje vrste su zaštićene zakonom pa je njihov lov, ugrožavanje i uznemiravanje su strogo zabranjeni.
Mladica je najpoznatija riba reke Drine koja je od prirodna retkost i najvredniji ribolovački trofej. Od posebnog je značaja što je desna pritoka Drine reka Trešnjica prirodno mrestilište.
Mnogi primerci ovde izgube život zbog neodgovornog ponašanja lokalnog stanovništva. Posle godinu dana mlađ se instiktivno seli prema Drini i to tek 3% jedinki, a do polne zrelosti stigne svega 1 % položene ikre. Da ne postoje negativni uticaji čoveka na reku Drinu ovaj procenat bi bilo sasvim dovoljan. Zbog toga prirodni mrest nije dovoljan pa se od 2000. god. počelo sa reintrodukcijom mladice u Drinu u saradnji sa Ribnjakom u Trešnici. Mlađ je pre puštanja u akumulacije u Perućcu, Zaovinama i Spajićima puštana u tarske potoke gde su boravili 60-70 dana.
Mladica je grabljivica, ali dok je manja i plen drugih grabljivica kojih u Drini, Perućačkom i jezeru u Zaovinama ima ih dovoljno.
Kada mladica poraste preko 10 kg ona će loviti i odrasle primerke šaranskih riba (skobalja, klenova, potočnih pamstrmki i dr).
Posebno mladica ima problem sa grgečom, somom i štukom koje su izrazite grabljivice i koje su u akumulacije dospela uz pomoć čoveka i unele pometnju u način života šaranskih riba.
I mladica je grabljivica, ali ona je prirodni stanovnik Drine, a za razliku od ostalih vrsta grabljivica ona je ugrožena vrsta. Iako je mladica zaštićena vrsta i ne bi smela da bude na listi sportskog ribolova, ona se redovno lovi.
Drina je u prošlosti često bila granica ipak ni to joj nije bila smetnja da se koristi za transport drveta (trupaca i rezane građe) do kupaca koji su se uglavnom nalazili na obalama reka Save i Dunava, a koja je u drugoj polovini XIX i početkom XX veka uglavnom izvozila za Austro-Ugarsku.
Transport je organizovan u vidu splavova koje su spretni splavari pravili od građe koja je transportovana, odvozili do odredišta, tamo raskivali i peške se vraćali na početno mesto.
[1] Извор: http://sr.wikipedia.org/wiki/Дрина, http://www.bbasta.org.yu/drina.html, Група аутора (2005) Дрина. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства.
Нема коментара:
Постави коментар